Тешка, страна реч ИЗВИНИ

Извини, то је чаробна реч коју сви користимо како би исправили неку грешку. То је фасцинантна реч, јер колико год деловала мало и неважно, може да поправи и највеће проблеме. Али ова реч има и тамну, тешку страну, а ја ћу вам испричати причу, причу која је дуго чувана у тајности, о томе како је момак, син Марса и Венере, открио ту тамну страну, али на тежак начин.
Негде далеко, у облацима где живе богови, живео ја младић са грациозним, белим крилима, живео је Купидон. Он није био као остала деца богова. Остали су били учтиви, добри. Увек су помагали једни другима, поштовали се и нико од њих није жудио за ратом и није био онолико немаран и без манира као Купидон. Нико није разумео, па чак ни његов отац, бог рата, зашто је он склон нечему тако насилном као рат и зашто толико мало свог поштовања полаже манирима, јер је ипак рођен у добу великог мира и хармоније. Он је баш због тих ставова често правио грешке, али је увек мислио да их реч извини може поправити, и јесте. Упркос томе, његова мајка га је увек упозоравала да та реч не може да исправи све, али Купидон није слушао. Једном га је његов немар довео до тога да, током лова, стрелом погоди срну своје мајке. Венера кад је то сазнала схватила је докле је дошла његова ароганција и одлучила да му као казну одузме његова крила и пошаље га на Земљу. Рекла му је, да једина шанса да добије назад своја крила, која су једини начин да се врати у земљу богова, јесте да сазна тешку истину речи извини. Ипак Венера није била толико окрутна према своме сину па му је пре пута на Земљу дала лук и стреле, његово омиљено оружје, како би могао да преживи.

Место на којем се нашао када је дошао на нашу планету, била је шума. Једини начин да опстане је био лов. То добром ловцу, као што је он, није правило проблем. Оно што је правило проблем је чињеница да он не зна да прави стреле, а није их имао доста да преживи дуже од месец дана. Купидона је та чињеница јако плашила, па је одлучио да крене ка северу, у нади да ће наћи људе који ће му помоћи. Ишао је у истом правцу скоро месец дана. У тренутку када је изгубио све наде да ће успети да преживи, наишао је на замак. Замак је био у забаченом делу шуме. По његовом раскошном изгледу, Купидон је препознао да то није обичан замак неког богаташа, него да је то краљевски замак. Он је одмах претпоставио да ће ту бити добро примљен и схваћен. Био је у праву. Сваки краљ и краљица би волели да у свом дому имају сина богова. Купидону се чинило као да је то место његов сопствени рај. Сваког дана, кад год би био гладан имао је хране, ишао је у лов кад год је хтео, могао је да ради шта му је драго. Али нешто је недостајало. То је било као да је један део његовог срца и даље остао у земљи богова.
Једном приликом, док је ишао кроз ходник замка, на један тренутак је окрену поглед и видео Психу, ћерку краља и краљице. Она је била најлепше биће које је икад видео, толико лепа да се њена лепота није могла исказати речима. Она је у њему будила нешто што није у потпуности могао разумети, али он је у њој видео само прилику да се врати својој кући. Надао се да ће га она научити манирима и да ће поново бити прихваћен у земљи богова, не знајући да је она оно што је у потпуности променило његов живот. Када ју је Купидон замолио за помоћ, Психа је, као и свака принцеза, са великим ентузијазмом прихватила понуду да му пужи помоћ. Њена метода учења базирала се на томе да научи Купидона како да буде пристојан, како да поштује друге људе и ствари око себе и онда да он сам схвати шта је тачно тешка страна речи извини.
И тако је једна добра принцеза са Земље одлучила да помогне арогантном младићу, од кога су чак и богови дигли руке. Сваког дана су причали сатима. Ти њихови разговори се нису увек сводили на учење о манирима. Некад су знали да причају о својим животима, да једноставно уживају једно у другом без брига о свему што се дешава око њих. Ускоро је Купидон схватио да је она много више од лепе девојке и сваки пут када је био у њеној близини осећао се као у магнетном пољу. Као да га нека сила стално вуче ка њој, али ако се превише приближи, да ће се то поље прекинути. Стално је био оптерећен различитим осећањима, добрим и лошим, и сва су била намењена њој. Када знате како се осећао у њеној близини, можете замислити како се осећао када је сазнао да је осећање обострано.То је било као из бајке. Земаљска принцеза и син богова, заљубљени. Планирали су да, када Купидону нарасту крила, заједно оду у земљу богова и венчају се. Једина препрека је била то што краљ није ништа знао о том плану. Када се Психа спремала да му каже истину о Купидону и њој, краљ ју је претекао. Био је тешко болестан. Имао је само пар недеља живота, а његова последња жеља је била да она заузме његово место и влада краљевством. Психа је тада знала да не може да пође са Купидоном. Морала му је то рећи, али није знала како. Провела је сате збуњена, у агонији. Покушавала је да смисли начин на који ће рећи Купидону. Али је у једном тренутку схватила да не може више да размишља и одлучила да ће му једноставно рећи. Када је дошла до њега, он ју је обасипао питањима, а она је под стресом само рекла: "Нећу поћи са тобом". Кад је то чуо, Купидон се љутито окренуо, узео лук и стрелу и кренуо у лов. Лов је била једина ствар која га је у том тренутку могла смирити. Психа је кренула за њим како би му објаснила ситуацију. Кад га је стигла он је већ запео стрелу како би погодио срну. Психа је без размишљања стала испред њега како би придобила његову пажњу. Купидон је у љутњи рекао: "Помери ми се са пута или ћу те погодити!" То је рекао, као да је једино што се у њему налазило, био бес у пламену. Психа је у паници узвикнула: "Тата ми умире!" Та вест је за Купидона била толико шокантна, да је у тренутку слабости, случајно одапео стрелу. Стрелу која је пробила срце његове принцезе.
У паници јој је притрчао и чврсто је привио у наручје, као да ће јој тиме дати живот. Једино што је Купидон тада изустио, јесте: "Извини". Али то није помогло. Психа га је заувек напустила. Док је био у највећој боли, из леђа су му израстала грациозна, бела крила. Сада је могао да се врати кући, али то више није желео. Сву своју љубав и бол прелио је на стрелу која је пробила Психино срце, како би направио "стрелу пожуде", која би људима давала љубав, коју је он изгубио. Али оно што он тада није знао, да је то, што стрели даје моћ да другим људима нађе љубав, вратило Психи живот.
Можете сами закључити како се остатак приче одвијао. Њих двоје су остали да живе на Земљи, Психа је постала краљица, а Купидон је давао људима онакву љубав, какву је и он сам нашао.
Ово је прича о момку који је открио да, колико год реч извини била моћна, она не може све да поправи. Морамо да пазимо на наша дела и речи, како не бисмо трпели последице.

Мила Ранитовић VIII б

Објављено: 01.02.2016., 00:22:47

назад

Специфичности школе

    Јавне набавке

    Линкови

Ukupan broj poseta:


1962-2010 ® Основна школа "Иво Лола Рибар" Сомбор
Повратак на врх