Priznanje Avram Mrazović

Priznanje Avram Mrazović

Povodom Dana prosvetnih radnika, Grad Sombor dodeljuje priznanje „Avram Mrazović“ najistaknutijim prosvetnim radnicima u oblasti predškolskog osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja.
Ove godine priznanje u oblasti osnovnoškolskog obrazovanja pripalo je našoj koleginici Tanji Ogrizović
Na svečanom uručenju priznanja koleginica Ogrizović je rekla:
Dok sam razmišljala kojim rečima da izrazim zahvalnost za ovu izuzetnu čast padale su mi na pamet razne priče i ni jedna mi se nije činila dovljno dobrom.
Onda sam se setila nečeg što svojim đacima svakodnevno ponavljam: Ono što znaš i osećaš da treba da uradiš, uradi najbolje što možeš. Nekada ćeš da uspeš, nekada ne. Važno je da ne odustaneš!
I u tom duhu evo moje zahvalnosti:
Moja najveća sreća je što sam se rodila i odrasla u porodicu punoj ljubavi i što imam priliku da tu ljubav prenesem svome detetu.
Moja druga velika sreća je sto sam se zaposlila i radim u kolektivu punom podrške i razumevanja. Gde postoji mudro i promišljeno rukovođenje i gde rade nastavnici koji vole i znaju svoj posao. Ovo priznanje pripada i kolektivu OŠ "Ivo Lola Ribar".
Ja sam imala i tu sreću da u meni prepoznaju saradnika i drugi učitelji i učiteljska udruženja. Hvala Udruženju Somborskih učitelja.
A onda se dogodilo da upoznam ljude koji vas gledaju pogledom skrivenim pod rebrom gde kriju more talenata. Takvim pogledom oni su u meni prepoznali ono što i sami imaju jednu dozu hrabrosti koja se graniči sa ludošću ali koja nam je pomogla da izađemo iz sopstvenih ograničenja, i promenimo neka od uverenja o tome šta i koliko mogu slepi ljudi. Hvala mojim prijateljima iz Udruženja slepih.
Ja sam eto imala i tu sreću da se rodim i školujem u gradu u kome su obrazovanje i kultura vrednosti. Da moj rad prepozna i vrednuje komisija koja nastoji da sačuva i dalje razvija vrednosti koje je utemeljio osnivač Norme, Avram Mrazović. Hvala.
Biti učitelj bilo gde je lepo i odgovorno. Biti učitelj u Somboru je obavezujuće. Na nama je da idemo korak dalje, da učinim napor više, jer su tako radili oni pre nas jer tome želimo da naučimo one koji dolaze posle nas.
Uprkos svim nedaćama i zahtevima vremena mi učitelji znamo da radimo najlepši posao na svetu. I to nije romantizovana misao, to je naša realnost. Realnost dečijeg osmeha, zagrljaja, zaigranosti, zapitanosti, napretka, poverenja. Realnost čistote dečije duše, čiji smo mi čuvari i bistrine dečijih misli čiji smo mi kreatori.
Hvala svim mojim i našim đacima. Onako, kako nam rođeno dete, kada odraste, ne postaje bivše, tako nema niti bihših đaka, ima samo onih đaka koji nam nisu u učionicama ali jesu u našim mislima i u našim srcima.
I završiću citatom:
"Nastavnicima je data reč ne da je uljuljkaju u svoje misli, već da probude tuđe". L. N. Tolstoj