Читам, па шта

Здраво, ја сам Сташа. И много ће вас зачудити ова чињеница, али волим да читам. Не на телефону, не на рачунару, већ праве књиге, од папира.
Према књигама се често снимају филмови па ми се дешавало да, када неког питам да ли је прочитао одређену књигу, он каже: „Нисам, али филм је бољи!“ Мени лично, књига је увек била боља опција. Сви знамо да у књизи нема слика, прича од вас захтева да сами у својој глави намештате сцене и правите ликове уз помоћ маште. Књига је ваш најбољи пријатељ. Вероватно сте се запитали како, па ево одговора. Небројено пута ми се дешавало да имам неки проблем. Прво што урадим како бих то решила је да одем до библиотеке. Онда узмем књигу која би могла да помогне, односно да лик има исти или сличан проблем као шти га имам и ја. Прочитам је, видим како се он или она носи са тим проблемом и буде ми лакше јер пролази кроз исто што и ја.
Доста о томе зашто ја волим да читам! Хајде да пређемо на нешто још важније – притисак друштва. Да ли ће ме други гледати чудно ако им будем рекла да волим да читам, да ли ће ме сматрати штребером. Одговор за већину - хоће. Али ја ту ништа не могу променити. Не вреди убеђивати некога о лепоти читања ако је у његовој глави само то да ли ће, када дође кући, прећи последњи ниво у игрици или неће. А да ли читање књига има неке последице? Ту су , наравно, све оне ствари које нам родитељи и наставници говоре: богаћење речника, вежбање читања.... И то јесте важно, али не толико колико развијање размишљања и маште. Не знам за вас, али ја кад прочитам књигу до краја, још сате проведем размишљајући шта би се десило када лик не би поступио тако него другачије и на крају често направим своју верзију књиге са потпуно другачијим крајем.
И да ли на крају вреди читати? Верујте ми, само читајте и онда се за неколико година сетите овог састава, проверите где је онај исти друг који је играо игрице цео дан, а где сте ви. Бићете ми захвални.

Сташа Мајсторовић 7. б

Објављено: 26.12.2017., 10:27:00

ЗВУК ЊЕНИХ ПЛАВИХ ОЧИЈУ

        Наша ученица Јелена Топалов (VIII ц ) освојила је прву награду на конкурсу "Једнака права за све" у организацији синдиката "Независност". Јелена је добила већ неколико значајних награда за своја литерарна остварења. Желимо јој да тако настави и у средњој школи!

ЗВУК ЊЕНИХ ПЛАВИХ ОЧИЈУ

        Звонило је за крај часа, а ја сам истог тренутка скочио са столице и дохватио похабану школску торбу са пода. Да је био последњи час тога дана, могло се чути по чаврљању на ходницима и приметити по хитању ученика према великим вратима за излаз, уоквиреним летвицама од храстовог дрвета. Иронично је што сам употребио реч чути, јер сам баш ја тај који не може да чује сваку ситницу у мору ученика што се гурају по школским ходницима. Док бука око мене бруји, ја као да сам у неком невидљивом мехуру који пропушта само оне речи које се говоре близу мене.Ухватио сам неколико погледа сажаљења који су се одмах затим сакрили, а привукао сам пажњу девојкама поред кабинета за музичко. Живо су причале, млатарајући рукама, све до тренутка мога проласка. Тада су ућутале и испратиле ме сажаљивим погледом тужних лица, све до краја ходника, не изговарајући више ни једну реч. Осетио сам руку на рамену, затим још једну, па сам се окренуо и угледао насмејана лица мојих другова. Изнад десне ушне шкољке наместио сам слушни апарат који се био малчице померио, а затим сам наставио напред, пробијајући се кроз гужву према слободи.
   Прочитајте цео текст

Објављено: 16.05.2014., 00:33:34

Презентација уџбеника

У нашој школи одржана презентација  Klett- ових уџбеника за српски језик и историју.

Објављено: 22.02.2014., 00:12:49

Дан и Ноћ

        Некада давно,иза седам мора,седам гора и планина,у далекој шуми,живела су два народа.Сваки народ је развио своју културу.Поштовали су биљке,животиње и земљу.Живели су у маленим кућицама дуж река.Сваки народ имао је своју реку.Ова два народа нису живели заједно.Постојала је велика разлика међу њима.Сваки народ имао је своју веру.
        Народ који је живео уз реку поред шуме био је познат под именом Сунаци.Сунаци су изабрали ту реку због мало дрвећа и велике површине неба.Они су обожавали Сунце.Свако јутро,пред свитање,Сунаци су певали и захваљивали Сунцу на светлости и топлоти.Звали су то "рађање Сунца".Цео дан проводили су у песми и игри.Ипак,најгори део је био када је Сунце морало да зађе.Сунцаи су сматрали да се оно гуши и одлази,тражећи нови народ који ће се боље бринути о њему и више га волети.А,за то је била крива она друга бела лопта,Месец.Сунаци су мрзели Месец.
   Прочитајте цео текст

Објављено: 12.02.2014., 11:49:03