Нове искрице

Драги читаоци, враћамо се после дуже паузе и представљамо вам треће издање школских новина "Нове искрице". Потрудићемо се да вас редовно обавештавамо о дешавањима у школи. Отворени смо за сарадњу, ваше предлоге, критике ...

Тешка, страна реч ИЗВИНИ

Извини, то је чаробна реч коју сви користимо како би исправили неку грешку. То је фасцинантна реч, јер колико год деловала мало и неважно, може да поправи и највеће проблеме. Али ова реч има и тамну, тешку страну, а ја ћу вам испричати причу, причу која је дуго чувана у тајности, о томе како је момак, син Марса и Венере, открио ту тамну страну, али на тежак начин.
Негде далеко, у облацима где живе богови, живео ја младић са грациозним, белим крилима, живео је Купидон. Он није био као остала деца богова. Остали су били учтиви, добри. Увек су помагали једни другима, поштовали се и нико од њих није жудио за ратом и није био онолико немаран и без манира као Купидон. Нико није разумео, па чак ни његов отац, бог рата, зашто је он склон нечему тако насилном као рат и зашто толико мало свог поштовања полаже манирима, јер је ипак рођен у добу великог мира и хармоније. Он је баш због тих ставова често правио грешке, али је увек мислио да их реч извини може поправити, и јесте. Упркос томе, његова мајка га је увек упозоравала да та реч не може да исправи све, али Купидон није слушао. Једном га је његов немар довео до тога да, током лова, стрелом погоди срну своје мајке. Венера кад је то сазнала схватила је докле је дошла његова ароганција и одлучила да му као казну одузме његова крила и пошаље га на Земљу. Рекла му је, да једина шанса да добије назад своја крила, која су једини начин да се врати у земљу богова, јесте да сазна тешку истину речи извини. Ипак Венера није била толико окрутна према своме сину па му је пре пута на Земљу дала лук и стреле, његово омиљено оружје, како би могао да преживи.
   Прочитајте цео текст

Објављено: 01.02.2016., 00:22:47

Та тешка, страна реч ИЗВИНИ

Био је то леп и сунчан дан. Враћала сам се из школе журећи кући јер је требало да се спремим за рођендан моје другарице Тамаре.
Журно сам обукла мајицу и шорц па сам отрчала до места на коме ме је чекала моја другарица Јована. Заједно смо селе у ауто њеног тате и убрзо смо дошли у играоницу где нас је чекала Тамара са другарима. Ушли смо у неки тунел који се налази на крају играонице и почели да се јуримо и гађамо лоптицама. Моја другарица Јована је запела за лоптицу и стрмоглавила се низ степенице. Ја сам јој се гласно насмејала док је она устајала плачући и трчећи до тоалета. Тамо је провела доста времена плачући и кукајући да је боли рука. Затим су се девојчице које су се играле у тунелу забринуле за Јовану и скоро све су отрчале да је теше. А ја сам посрамљено гледала и размишљала о свом безобразном понашању. Убрзо је дошао Јованин тата по нас. Јована је дрско ушла у ауто и залупила вратима за собом. Очи су ми биле пуне суза јер сам знала да сам погрешила. А чак је и Јована гледала кроз прозор да јој не бих угледала сузу на лицу. Тада сам се дубоко покајала, али сам исто тако знала да ми Јована неће тако лако опростити. Јованина мама је стално запиткивала како смо се провеле на рођендану, а Јована би само говорила да се лепо провела или би тужно ћутала. Довезли су ме до куће. Поздравила сам Јованине родитеље а затим Јовану, али није ми ништа рекла сем што ми је одмахнула руком и затврила ми врата. Дошла сам кући и одмах јој послала поруку мобилним телефоном са много тужних смајлија у поруци. И наредних четири дана нисмо се виђале. Једног дана Јована ми је послала поруку. Желела је да идемо заједно у школу. Одмах сам пристала и чим сам изашла, Јована ме је чврсто загрлила. Извинила сам јој се, што ми је било веома тешко, али после извињења, било ми је много лакше на срцу. Осећала сам се тако испуњено јер сам тада знала да сам се помирила са Јованом и да ми је опростила.
И сада знам да ћу следећи пут, када ми се другарица или било ко други нађе у невољи, одмах прићи да помогнем, а не да се насмејем и још кријем у себи да сам крива.

Хана Миловић V а

Објављено: 01.02.2016., 00:16:24

Та тешка, страна реч ИЗВИНИ

Реч ИЗВИНИ данас је веома страна и ретка. У прошлости се користила веома често. Тада су људи знали за лепо понашање, а данас ретко ко је изговара и ретко ко зна за лепо понашање.
Сећам се било је то у вртићу. Био је одмор и сва деца и, наравно и ја, истрчала су да се играју. Дошао је ред на мене да седнем на љуљашку, али у истом моменту дотрчао је један дечак и гурнуо ме тако да сам се ја преврнула на главачке. Пала сам на леђа и ударила се. Ја сам то пријавила васпитачици. Васпитачица је почела да виче на тог дечака, а он скривавши бес у себи, рекао је да се то више неће поновити. После пар дана указала му се прилика да то поново учини. Ја сам се веома повредила. Тај дечак је упао са мном у исти разред. До данашњег дана ми се није извинио. У петом смо разреду и њему се, нажалост, догодила слична ситуација. Без обзира колико год ја на њега бика љута, ја сам дошла да му помогнем. Схватио је да је и он правио грешке као што је дечак који је њега гурнуо. Видела сам тугу у његовим очима. Пришао је да ми се извини и да ми каже да му је веома, веома жао. Ја сам му опростила. Од тада он се променио. До јуче један неваспитан дечак, а данас права добрица.
Схватила сам да није ствар само у извињењу, него да је ти је стварно жао. Надам се да се ја никада нећу наћи на дечаковом месту!

Милица Спречаковић Vб

 

Објављено: 01.02.2016., 00:13:17

МОЈА ПОРОДИЦА

Ученици петих разреда су у оквиру Дечје недеље писали радове на тему "Моја породица". Ево неки од њих.

Моја породица
За мене је моја породица све на свету, топли дом ,радост. Мислим да уопште не би било добро да нема породице. Сви чланови моје породице воле да путују, заједно обилазимо многе градове и државе. Није ми занимљиво кад сам сам у кући јер немам с ким да причам, нити да играм друштвене игре.
Живим са мамом, татом и сестром. Моја сестра Мануела има шест година и воли да ме опонаша, а то ми понекад смета. Веома је и упорна и тврдоглава, а понекад и непослушна. Много више воли да се игра са дечацима и нашим играчкама. Мој тата Синиша је инжењер информатике. Воли децу, често се игра са нама и саветује нас како да будемо добри људи. Мама Тања је професор виолине и воли рад са децом. Стрпљива је и нежна и за мене најлепша. Учи ме да будем вредан и упоран.Сматра да вољом и упорношћу могу све постићи.
Породица је нешто најважније у животу и не бих могао замислити живот без ње.
Самуел Радишић 5.а

Моја породица
Ја своју породицу много волим. Њу чине мој тата, мама и мој заљубљени брат.
Тата је забаван и воли да слуша музику. Поред забаве наравно и ради, али његов посао је такав да је понекад данима на путу. Мама је главна, она тера мене и брата да учимо, а поред свега тога спрема, кува, ради и једино увече има времена да се мази. Брига ме што некад виче! Она је најбоља мама! Брат је понекад напоран, али понекад је и смешан. Свекодневно воли да ме задиркује када тата и мама не гледају, али то не мења чињеницу да га је волим.
Поред нас живе моја бака и моја сетра. Бака је ту посебна и има посебно име: Биби. Сестра је углавном много заузета, као на пример: учи, школа, спавање и тако у круг. Ми се и не виђамо тако често.
Без обзира што не проводимо време заједно колико бих ја желела, ја њих волим чак и кад ме грде.
Милица Спречаковић 5.б


Моја породица
Моја породица је четворочлана. Чине је моја мама, тата, млађа сестра Дуња и ја.
Често одлазим са породицом на излете. Мој тата стално нешто поправља по дворишту па му ја помажем тако што му додајем разне алтке и закуцавам неке ексерчиће. Моја мама обично обавља кућне послове. Спрема ручак, брише прашину, усисава , а услободно време се забавља свирајући клавир. Моја сестра Дуња иде у музичку школу и тренира гимнастику. Када имамо слободног времена, одлазимо на пецање и уживамо у природи. Маму не виђам тако често у току дана јер она ради, па тек увече можемо заједно да вечерамо и дружимо се.
А мој тата ради један јако тежак посао, одлази на терен и тамо остане седам дана. Али постоји и викенд који врло често проведемо сви заједно играјући друштвене игре. На велику жалост, ближи се зима па нећемо моћи да уживамо на излету и правимо венчиће од пољског цвећа. Али зато ћемо да се грудвамо и правимо Снешка Белића.
Највише волим своју породицу јер увек знају како да ме орасположе и насмеју.
Хана Миловић 5.а


Моја породица
Моја породица је мени увек на првом месту. Знам да се посвађам понекад са свима, али их пуно волим. Мени најважнији члан породице је мој млађи брат Немања. Он је један мали зврк. Има једну годину, лепе очи, мали нос. Доста мојих другара га зову „дебели“. Ту је и мој други млађи брат Алекса. Он је јајко смотан и зато га зовем „мајмун“. Ту је и мој тата Слободан. Он изгледа строго, али није, није баш увек. Мој тата је велики весељк и навијач Фудбалског клуба „Војводина“.
А сада иде најлепши део моје породице, моја мама Бранислава. Она касно леже, а рано устаје. Она нас чува и негује, она нас храни и облачи. Кажу да је отац глава породице, ма нек` сањају!
Без маме је живот без везе! Жене су закон!
Дуња Пејин 5.а

Моја породица
Моју породицу чинимо тата, мама, сестра и ја. Тата ради у болници , сестра у Новом Саду на Нефролошкој клиници као медицинска сестра, а мама је у инвалидској пензији.
Тата је веома духовит, мама је друштвена, а сестра је детињаста за својих двадесет шест година. Веома смо сложна породица и све одлуке доносимо заједно. Волимо празнике, годишњице, славе и рођендане које прослављамо са родбином и друштвом. Заједно идемо на летовања, била то бања, планине или море. Довољно времена проводимо заједно, а вечера је време кад причамо шта нам се догодило током дана.
Моју породицу волим и не бих је мењала ни због чега и ни за шта!
Маја Беретић 5.ц

Моја породица
Моју породицу чине тата Предраг, мама Леона и брат Јован.
Мој тата је поштен, добар, сналажљив и паметан човек. Он ради у Војвођанској банци у Црвенки.Има педесет и једну годину и јако га волим. Моја мама Леона је марљива, брижна и добра жена. Она ме је одгајала и била са мном мало више времена од тате јер тата доста времена проводи на послу. И моја убедљиво најдража особа без које не могу да замислим мој живот је мој брат Јован. Он има четранаест година и био је ђак генерације школе „Иво Лола Рибар“. Двапут је био трећи на државном такмичењу из историје и због тога је он мој идол. Њега волим највише на свету и не бих желео да се икад од њега одвајам.
Ту су и моја добра тетка Сања и бака ( зовемо је дада ) Марија.
Све њих јако волим и одувек сам мислио да је породица најважнија на свету.
Лазар Зубовић 5.д

 

 

 

Објављено: 13.10.2015., 00:16:04

ИЗВЕШТАЈ СА ЕКСКУРЗИЈЕ

        Сви смо с нестрпљењем чекали тај дан, последњу екскурзију с нашом генерацијом. Кренули смо на дуго ишчекивани пут.

       У почетку су сви били поспани пошто је било рано, али смо се убрзо разбудили и почели смишљати шта да радимо како би нам време брже пролазило. Неки су слушали музику или дремали, али већина је причала и смејала се. После вишесатне вожње, стигли смо и до наше прве станице, Текериша. Ту смо послушали предавање о Церској битки и видели смо споменике војника. У музеју смо погледали какве су униформе имали наши и аустроугарски војници. Кад смо завршили с фотографисањем, наставили смо пут.
       Стигли смо у Тршић. Шетали смо планинским путићем поред реке Жеравије и дошли до мостића где се прелази на другу страну. Ту је био улаз на имање Вука Караџића. Попели смо се на брдашце где се налази кућа са стрмим каменим степеницама. Послушали смо предавање о Вуковом животу у свом родном крају. Сазнали смо и како и где су Срби у његово време живели. Било је ту више малих просторија које се и нису баш могле назвати кућом јер су све биле одвојене, као свака за себе. Свака та просторија је имала своју намену. У једној је спавао домаћин, у једној су спавали жена и деца, у једној се обрађивало млеко, итд. После обилажења, вратили смо се до аутобуса истим оним путићем који, сем речице са једне стране, има почетак шумице са друге стране, тако да је природа дошла до изражаја.
        Сместили смо се у аутобус и наставили путовање на Златибор. Природа је била дивна, уживали смо да је посматрамо кроз прозор. Кад смо стигли на Златибор, сместили смо се у собе, па смо затим отишли на вечеру. Након вечере, истуширали смо се, спремили и отишли у диско. Неки су нам се касније придружили пошто су гледали кошаркашку и фудбалску утакмицу. У диску смо остали до поноћи, а затим дружење наставили у собама. Мало ко је те ноћи спавао, тако да смо ујутро сви били поспани и уморни. Доручковали смо, спаковали ствари и опет сели у аутобус. Возили смо се до Дрвенграда. Прво смо морали да се пењемо уз планину да бисмо дошли до занимљивих дрвених грађевина. Тамо смо одгледали један краткометражни филм о природи. Кад смо изашли, дочекао нас очаравајући поглед на подножје планине. Мало смо разгледали и уживали, а онда полако кренули ка аутобусу. Отишли смо на ручак, а касније кренули кући. Сви смо били преуморни, тако да смо одмах заспали.
        Екскурзија је била веома лепа и поучна. Много смо се лепо провели и кад би било прилике, опет бисмо отишли тамо.
                        Жељана Загорац и Вељко Спречаковић VIII ц

Објављено: 28.04.2015., 22:42:12

Специфичности школе

    Јавне набавке

    Линкови

Ukupan broj poseta:


1962-2010 ® Основна школа "Иво Лола Рибар" Сомбор
Повратак на врх